Desert Eagle (opširnije informacije)

„Pustinjski orao„ kako bismo ga nazvali našim jezikom, mislim da je san svakog ljubitelja vatrenog oružja. Mišljenja sam da je to spoj ljepote i korisnog, elegancije i moći! Pištolj koji je pravljen za vojničine, pištolj koji je ušao na velika vrata i za kratko vreme ušao u anale vatrenog oružja. Ružno je reći ali zahvaljujući ratu u bivšoj SFRJ došao sam do jednog primerka; igrom slučaja za četiri šteke „Partnera“ ta pištoljčina je postala moje vlasništvo. Ali posle su bili problem metci kojih nije bilo. Mada mogu reći da je i prazan pretstavljao respekt i divljenje kod ostalih. O ponudama i licitacijama neću da pišem, no da se vratim temi .
Priča ide daleko u prošlost. Godine 1981. izraelska vojna industrija (IMI) je u posebnom programu za istraživanje proizvela prvi prototip ovog pištolja, tada nazvanog „Magnum Eagle“. Osnovna zamisao kreatora čuvene braće Skildam, bila je da „Magnum Eagle„ bude upotrebljen kao pištolj za lov. Tada je proizveden u kalibru .357 Magnum. Ubrzo su se javili mali nedostatci, medjutim zamisao IMI-a je bila savršenstvo. 
Godine 1987. na svijet dolazi novi „Magnum Eagle“ kalibra .44 Magnum DE. Normalno je da nakon svih izvšenih testova je i započela serijska proizvodnja. Medjutim i do dan danas iz nepoznatih razloga, serija je povučena iz prodaje. Na svijetu je ostalo svega nekoliko komada u ovoj verziji i kolekcionari, koliko sam gledao na sajtovima nude može se reći malo bogatstvo za takvu seriju. IMI nije dugo čekala da napravi ono čemu se ja danas divim a mogu reći i ku.... kada neko pokaže pištolj ja onda potegnem pištoljčinu sa respektovanim kalibrom. Mom bezobrazluku nema kraja, tako da sve one koji imaju nešto u kalibru narodski rečeno dvadeset pet do sedam (6,35 mm) zovem nosiocima pištolja za pelcivanje prasaca. Hebiga opet skrećem sa teme. 
Dakle godine 1991. svjetlost je ugledao i "Desert Eagle". Napravljen je u veoma moćnoj verziji kalibra 50 AE (Action Expres). "Desert Eagle„ je poluautomatski pištolj, karakterišu ga prevelika snaga i razorna moć. Neko bi pomislio da je pustinjski orao pretežak usled svih njegovih karakteristika, medjutim njegova masa sa punim magacinom iznosi svega 1,1kg opet zavisno od modela. Do duše magacin nemože da se pohvali sa zapreminom (naše Srpsko prokletstvo uvjek malo metaka). Standardno punjenje je 6 plus 1 ili 7 plus 1. Postoje još i magacini sa 15 metaka (za nas Srbe) ali su jako skupi a mogu reći i retki u prodaji. Interesantno je napomenuti da je pustinjski orao pravljen za dual–hand, i za levoruke i desnoruke. I ako postoje hromirane verzije, srebro nikl je zaštitni znak ovog pištolja . 
Pucanje je pravi doživljaj i spektakl, javlja se veliki bum na izlazu iz cevi. Koliko je moćan, navešću balističke podatke: masa zrna 11 grama, brzina 400m/s i ono najbolje snaga 600 J. Medjutim IMI nebi bila ono što jeste da je se zadovoljila učinjenim. Tada je 2000. godine uradila poslednju serijsku verziju „Desert Eagle“ kalibra .440 Cor'Bon round. Da ne tupim reću samo da je poboljšala karekteristike za 30%. Toliko fame oko pištolja učinilo ga je brojem jedan u svetu. Na popularizaciji se uradilo dosta, nema filma i video igre ratne tematike gde glavni akter ne koristi ovaj pištolj. Svima onima koji maštaju o ovakvom pištolju njegova cena koštanja odmah ohladi glavu. E šta ostaje, pa ostaje vam da zamišljate veliki prasak „Pustinjskog orla„ i uživate u slikama sa nekog od sajtova koji prikazuju ovu neman od pištolja.